Besplatni sajtovi za humanitarna udruženja

Razmišljamo o ovome već neko vreme, a sada smo konačno i odlučili da pokrenemo ovu akciju. Neparno 10 nudi potpuno besplatnu izradu WordPress ili HTML/CSS sajta za humanitarna udruženja i organizacije. Posebno pozivamo udruženja čiji rad je usmeren na decu, na hendikepirane osobe, ali i sve ostale koji se bave humanitarnim radom, da ukoliko nemaju sajt, a planiraju ga, mogu da nam se jave. Vaše je samo da zakupite hosting i domen kod nekog od provajdera (Ninet, Istanco, …), pripremite tehtove i slike za sajt, a naše je da sve to sklopimo u kodove i popnemo uživo. Sajt je ograničen na par stranica, uz naš predložen izgled i funkcionalnost. Možda nećemo biti u mogućnosti da budemo super-brzi, te jedino molimo za strpljenje.

Uskoro nevidljivi hashtagovi

TechCrunch je otkrio da Instagram priprema zanimljivu novinu. Radi se na tome da se profilima omogući da postavljaju skrivene haštagove. Ovo bi se obavljalo kroz nov, „Hashtag selector tool“, i moglo bi da se izabere koje hashtagove će svi videti, a koji će biti samo za Instagram algoritam. Ovo bi trebalo da pomogne poslovnom nalozima i agencijama koje vode naloge na društvenim mrežama, pa i na ovoj mreži. Veliki broj vidljivih tagova, nekako kvari sliku objave, a ovako će se ostaviti, recimo jedan ili dva da budu svima vidljivi, ali dvadesetak ostalih bi pomoglo veće organic reachu.

Google My Business apdejtovao svoje mejlove

Upoznajte se sa novim fensi email dopisima koje Google šalje poslovnim korisnicima, sa analitikom za lokalne listinge.

Ukratko, Google My Business je apdejtovao svoj mesečni email za uvid, u kojem sumira statističke i analitičke podatke o tome koliko dobro funcioniše lokalni listing korisnika.

Novi dopis je vizuelno mnogo privlačniji od prethodnog, a nudi i značajno više podataka. Originalna email poruka sadrži prikaz vašeg poslovanja, broj osoba koje su kliknule kako bi dobile informaciju kako stići do lokacije, i broj poziva koje ste primili. Uz sve to, bićete obavešteni o posetama vašem veb sajtu, ocenama, vrstama pretrage na osnovu kojih su vas korisnici interneta pronašli, kao i o procentualnom smanjenju odnosno povećanju, iz meseca u mesec, za gotovo svaki od navedenih podataka.

Uz napomenu da je primećeno da se pregledi korisnika donekle razlikuju, što, čini se, zavisi od delatnosti, evo novog i starog prikaza za istu kompaniju.

Novi prikaz:

Stari prikaz:

Video u vrhu Fejsbuk strane

Svi znamo da je naslovna slika na Fejsbuk stranicama, takozvani „cover photo“, prilično važna. Za brending, privlačenje pažnje, …

Facebook je upravo uveo mogućnost da kao cover umesto fotografije možete postaviti i video. Funkcija je, bar za sada, vidljiva na pojedinim stranicama koje imaju dosta lajkova. Ukoliko odete na button „change cover“, i umesto „upload photo“ vidite „upload photo/video“, možete isprobati mogućnost. Video treba biti između 20 i 90 sekundi dug, i rezolucije bar 820×312 piksela.

Instagram bolji od Fejsbuka za brendove i poznate

Facebook ima dvostruko više korisnika u svetu od Instagrama, ali za određene „niše“ već donosi više. Na Engage konferenciji u Pragu, SocialBakers agencija je iznela veoma zanimljive podatke. Nalozi brendova, na Instagramu dobijaju 3 puta više reakcija pratilaca nego na Fejsbuku (like, share, komentar, …). Kod naloga poznatih ličnosti, ovaj odnos je 3,6 puta.

Instagram inače ima oko 700 miliona aktivnih korisnika mesečno, dok je kod Fejsbuka to skoro 2 milijarde.
Da bi se došlo do ovih podataka, uzorkovano je više miliona postova na obe mreže.

Ovo naravno ne znači da Facebook treba zapostaviti ali je važan signal za brendove i poznate koji još uvek ne koriste Instagram, ili ne u dovoljnoj meri.

Automatsko apdejtovanje Google mapa

Svakoga dana Google mape (Google Maps) obezbeđuju milionima ljudi korisna uputstva kako stići do određene lokacije, snabdevaju ih biznis informacijama, pružaju uvid u saobraćaj u realnom vremenu…

Jasno je da Google mora kontinuirano da osvežava podatke, pošto se na terenu situacija neprekidno menja. Poznat vam je rad Street View automobila, koji prikupljaju milione snimaka svakog dana, ali kako pronaći i apdejtovati informacije kada je nemoguće manuelno obrađivati više od 80 milijardi do sada prikupljenih fotografija u visokoj rezoluciji?

Zadatak da reši problem i učini Google mape što tačnijim, uz pomoć automatskog čitanja iz geo-lokacijskih snimaka, dobio je Ground Truth Google tim.

Pristup velikom izazovu danas je dostupan, i objašnjen u prigodnom naučnom radu. U centru pažnje je model duboke neuronske mreže, sposoban da tačno čita imena ulica iz Street View snimaka, na mnogim jezicima. Predloženi algoritam dostigao je tačnost od 84,2% na komplikovanom uzorku fotografija francuskih saobraćajnih tabli, što je bolji rezultat od ranijih najnaprednijih rešenja. Što je još važnije, sistem se pokazao kao lako primenljiv i na druge informacije iz Street View materijala, pa je tako uz pomoć njega moguće čitati automatski nazive prodavnica i natpise na drugim biznis objektima. Veoma zanimljiva informacija za zainteresovane je da je model javno dostupan i može se preuzeti sa interneta.

Objasnićemo ukratko rešenje, uz nekoliko fotografija koje ga ilustruju.

Prepoznavanje teksta u prirodnom okruženju, u otvorenom prostoru, veliki je problem u oblasti mašinskog učenja i kompjuterskog “vida”. Dok se tradicionalni OCR (Optical Character Recognition) sistemi uglavnom fokusiraju na “viđenje” teksta u skeniranim dokumentima, natpise na ulicama je teže prepoznati, zbog distorzija, okluzija, nedostatka oštrine, ometajuće pozadine, ili dejstva mesta, odnosno ugla pod kojim je snimano.

U Google-u su istraživanje problema započeli 2008. godine, kada su neuronske mreže korišćene da bi se zaštitila privatnost zamagljivanjem lica i registarskih tablica u Street View fotografijama. Iz ovog posla zaključeno je  da se, sa dovoljnom količinom podataka, mašinsko učenje može koristiti i za automatsko apdejtovanje Google mapa.

Google-ov Ground Truth team je 2014. godine objavio tehnološki najsavremeniji metod za čitanje uličnih brojeva, u bazi podataka Street View House Numbers (SVHN), čiji je autor Ian Goodfellow. Rad nije bio namenjen samo akademskoj javnosti – zahvaljujući njemu danas je više od dve trećine adresa širom sveta preciznije. U nekim zemljama, kao što je Brazil na primer, algoritam je poboljšao podatke o više od 90% adresa, u velikoj meri unapređujući upotrebljivost mapa.

Sledeći logičan korak bio je da se metod proširi i na imena ulica. Kako bi ga izveli, u Google-u su kreirali i objavili test bazu podataka French Street Name Signs (FSNS), sa više od milion naziva ulica u Francuskoj. Baza je bila mnogo komplikovanija od prethodne, pošto se tačno prepoznavanje ulica zasnivalo na velikom broju različitih slika.

Primeri komplikovanih tabli koje je sistem tačno prepoznao uz pomoć izbora i kombinovanja različitih snimaka. Drugi primer je bio izrazito složen, ali je model uz pomoć obrasca prethodnog „jezičkog iskustva” uspeo da eliminiše višestuki smisao i tačno pročita ime ulice. U FSNS bazi podataka šum je korišćen kada je bilo dostupno manje od četiri snimka iste table.

Konačno, Zbigniew Wojna iz Google-a uspeo je, u toku leta 2016. da razvije arhitekturu modela dubinskog učenja koja automatski obeležava nove Street View fotografije. Jedna od interesantnih karakteristika modela je da može da prilagodi tekst čak i pravilima imenovanja, ignorišući pritom neodgovarajuće podatke.

Primer normalizacije teksta na podacima iz Brazila. “AV” je promenjeno u “Avenida”, a “Pres.” u “Presidente”, što je upravo ono što su istraživači želeli.

U ovom primeru model nije bio zbunjen činjenicom da postoje dva imena ulice, tačno tumačeći “Av” kao “Avenue” i, što je bitno, ignorišući broj “1600”.

Novi sistem, u kombinaciji sa onim koji prepoznaje ulične brojeve, dozvoljava da budu kreirane adrese direktno iz snimljenog materijala tamo gde prethodno nije bio poznat naziv ulice ili lokacija adrese. Konkretno, kad god Street View automobil prođe kroz novoizgrađene saobraćajnice, sistem može da analizira desetine hiljada snimaka koje napravi, prepozna i izdvoji iz njih imena ulica i brojeve, ispravno kreira nove adrese, i automatski ih locira u Google mapama.

Automatsko kreiranje Google Maps adresa za programere u Google-u nije bio jedini cilj – njihov zadatak je i da obezbede navigaciju do biznis objekata, pretragom na osnovu imena. U 2015. godini objavljeno je rešenje za tačno prepoznavanje biznis poslovnica na osnovu istaknutih firmi (natpisa) u Street View snimcima. Postupak je složen – pošto se otkrije natpis na ulici, potrebno je tačno izolovati deo koji je koristan (u Google-u ovo nazivaju izolovanje “strukturiranog teksta”). Model mora, dakle, da razlikuje poslovno ime od drugih reči u tekstu koje su nevažne, odnosno ne samo da razlikuje tekst, nego da ima u vidu značenje koje mu se pridaje.

Sistem je tačno kao poslovno ime obeležio “Zelina Pneus”, iako nije imao nikakav podatak o poziciji imena na slici. Nisu ga zbunili ni brendovi pneumatika na tabli, koji informišu kupca koje gume može da kupi u prodavnici!

Arhitektura modela koja se koristi za čitanje imena ulica, zaključak je, može da se upotrebi i za tačno prepoznavanje biznis imena sa fasade. Kada se poslovno ime izoluje, proverava se postoji li ono već u Google mapama, a krajnji cilj su – što tačniji i ažurniji biznis listinzi za korisnike.

Primena navedenih modela na više od 80 milijardi Street View snimaka zahteva moćne kompjutere. Zbog toga je Ground Truth tim prvi korisnik Google TPU (Tensor Processing Unit) čipova veštačke inteligencije, koji su se pojavili početkom godine. Njihove performanse obezbeđuju drastično ubrzanje procesa zaključivanja u neuronskoj mreži.

Vratimo se na početak. Ljudi se oslanjaju na tačnost Google mapa i očekuju da im one pomognu. Apdejtovanje Google mapa u uslovima stalno promenljive situacije u gradovima, na putevima i u biznis podacima predstavlja tako složen tehnički izazov da je potpuno rešenje još uvek daleko.

Google Truth tim nastavlja da radi na tehnološki najsavremenijim inovacijama u mašinskom učenju, kako bi obezbedio bolje iskustvo za više od milijardu korisnika Google mapa. Pratićemo njihova otkrića i ubuduće.

Povratak u budućnost i pametni auto

Odgledao sam danas intervju koji je Nedeljko Kojić uradio sa Zoranom Stanojevićem, za emisiju Svitanje. Odličan intervju o novim tehnologijama i susretanju novinarske profesije sa njima, o odnosu televizije i interneta, mobilnim tehnologijama i razmišljanjima u kom pravcu sve to ide.

U jednom delu razgovora, gospodin Stanojević je naveo primer mogućeg scenarija vezan za internet stvari („internet of things“). Radnja se dešava nekih desetak godina u budućnosti. Vozite pametan auto, na putu ste. Pojavi se problem, sa uljem ili nečim što bi trebalo uskoro da reši mehaničar. Kompjuter koji je deo automobila, traži najbliži auto servis, kontaktira ga, obaveštava o vrsti problema. Majstor u servisu priprema sve što je neophodno i očekuje vas. Auto vas obaveštava o tome, ili čak i ne, već u trenutku kada ste blizi servisa vas obaveštava da svratite do njih. Ili čak i sam skreće sa glavnog puta i odvozi vas u servis. Majstori rešavaju kvar, vi odlazite dalje sa ispravnim autom, svi srećni i zadovoljni.

Obzirom da u emisiji nije bilo osvrta na negativne strane ovakvog razvoja „internet stvari“ i „pametnih tehnologija“, osetio sam potrebu da napišem svoje zapažanje u obliku ovog blog posta. IT je moja profesija ali i hobi, i nešto što volim. Ali pravac u kojem se ide sa pametnim tehologijama i pogotovu sa „internet of things“ mi jednostavno govori da se lako može desiti da se pretera. Vezano za ovu opisanu situaciju, šta ako vozač zna sam da popravi kvar? Ili ako nema para trenutno pa bi odložio popravku za sutra ili za nedelju dana? Šta ako vozač poznaje automehaničara koji nije baš najbliži, niti je usput, ali preferira njega? Šta ako poznaje još boljeg mehaničara koji je možda i najbliži ali ga nema u Google mapama? Gomila drugih situacija je moguća, i mislim da ostavljanje na volju „pametnom“ automobilu ili bilo kojem drugom uređaju nije najpametnije rešenje. Možda ukoliko sve to ostane u formi sugestija korisniku, upozorenja, ali primećuje se da se lagano klizi u to da „pametne stvari“ misle umesto nas, te da se ide ka tome da one u određenoj meri vladaju nama, umesto da mi vladamo njima. Da ne uključujemo sada i povezanost automobila sa vašim bankovnim računom, što će sigurno biti jedna od opcija koja nas čeka, pa da tom servisu i ne moramo da dajemo keš, već će internet sam prebaciti sredstva sa našeg računa na račun servisa.

U jednoj epizodi popularne serije Silicone Valley, opisana je situacija gde pametni driverless auto dovodi u velike neprilike svog putnika. To jeste samo TV serija ali i poziv na oprez. Evo te scene:

I na kraju, da preporučim navedenu emisiju, uz sve pohvale i voditelju i gostu:

Bili smo na Internet konferenciji u Šapcu

Pre par dana, deo tima Neparno 10 prisustvovao je konferenciji o internet poslovanju „Šabac Link“ koja se održala prvi put u Šapcu. Prijatno osveženje, sve više IT konferencija i van Beograda, Niša i Novog Sada.

Sabaclink internet konferencija

Jelena Jovanović, iz Privredne Komore Srbije, iznela je niz statističkih podataka o IT sceni u Srbiji. Zadnjih nekoliko godina, očigledan je porast u ovoj sferi privrede. Iako je u ukupnom obrtu još uvek 2/3 vezano za hardver, a samo 1/3 čine usluge, rast je očigledan. Porast vezan za internet prodaju (kako broj prodatih artikala onlajn, tako i ukupna suma) je konstantan. Iznost prosečne kupovine u 2016 je pao u odnosu na 2015, ali to se može objasniti time da se veći broj robe niže pojedinačne vrednosti, kupovao preko interneta.

Puno toga zanimljivog i od Peđe Milićevića iz RNIDS. O pravnom aspektu internet poslovanja, a tu je dosta specifičnosti u Srbiji u odnosu na Ameriku i zapadnu Evropu, govorio je Žarko Ptiček, pravnik specijalizovan za oblast IT-a. Marko Rizovski iz Unicredit banke, koncentrisao se na bankarske transakcije, onlajn uplate, kartice koje funkcionišu na internetu. Čuli smo iskustva BEX kurirske službe, procesu rada i oblicima njihove saradnje sa online prodavnicama, od Marije Matić, marketing menadžera.

Konkretno iz ugla struke, ostavljeno je za kraj. Saša Kasapić, konsultant za SEO optimizaciju i Zoran Jovanović, sertifikovani konsultant za razvoj MSPP u oblasti internet marketinga i prodaje. Saša Kasapić je, gađajući suštinu SEO optimizacije, optimizovanje sajta za posetioce, pa samim tim i za Google, objasnio je najvažnije delove dobre optimizacije, uputio na nekoliko najvažnijih alata. U njegovom odgovoru na pitanje iz publike, čuli smo istinu koju početnici u ovom poslu često zaboravljaju – ukoliko ne naučite dobro on-page i on-site SEO, nikakav plugin, addon ili bilo kakva automatizacija vam neće pomoći.

Zoran Jovanović se zadržao na oglašavanju, Adwords ali i Facebook marketingu. Kroz konkretne primere je na zanimljiv način uveo učesnike konferencije u svet online oglašavanja.

Kako podesiti HTTP na HTTPS u WordPressu

Trend koji je vezan i za SEO optimizaciju, naročito za online prodavnice, forume i sve sajtove koji imaju logovanje i potrebu za jačom sigurnošću, je da se zakupljuje SSL sertifikat i prelazi sa HTTP na HTTPS protokol. Nove adrese (URL-ovi) sve češće počinju sa https:// umesto starog http://
Kada kupite SSL sertifikat i vaša hosting firma ga podesi na serveru, potrebno je sa vaše strane uraditi još par stvari. Evo objašnjenja kako i šta odraditi ukoliko vam se sajt nalazi na WordPress platformi.

Kako podesiti HTTPS redirekciju

Često se dešava da su vam slike koje ste aploudovali u WP, i neke adrese upisivali direktno u postove i stranice, ostale sa starim protokolom. To se rešava uz pomoć Velvet Blues Update URLs plagina. Instalirajte ga i podesite da jednostavno prebaci sve http://vasdomen u https://vasdomen.

Dalje, neke od slika i linkova se možda nalaze direktno u temi, a koriste apsolutne URL-ove umesto relativnih. Potrebno je proći kroz temu i ispraviti sve njih.

I na kraju, podešavanje 301 redirekcije u htaccess fajlu. Vaš htaccess fajl, kada je wordpress u pitanju, obično počinje ovim kodom:

# BEGIN WordPress

RewriteEngine On
RewriteBase /
RewriteRule ^index\.php$ – [L]
RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-f
RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-d
RewriteRule . /index.php [L]

# END WordPress

Ovo nema univerzalno podešavanje, već zavisi od toga da li se u hosting paketu nalazi samo vaš jedan sajt ili imate i addon domene. Ukoliko je samo jedan sajt u pitanju, ispod RewriteEngine On samo dodajte:

RewriteCond %{HTTPS} off
RewriteRule ^(.*)$ https://%{HTTP_HOST}%{REQUEST_URI} [L,R=301]

Međutim, ukoliko imate i addon domene, a uradite ovo gore navedeno, vaš sajt će biti preusmeren na HTTPS ali će server i sve ostale pod-sajtove pokušavati da preusmeri na HTTPS iako nemaju SSL sertifikat i doći će do problema. Zato u tom slučaju, ne treba dodati isti kod već ovakav:

RewriteCond %{HTTP_HOST} ^(www\.)?vassajt.com$
RewriteCond %{HTTPS} off
RewriteRule ^ https://www.vassajt.com%{REQUEST_URI} [NC,L,R]

Naravno, ne zaboravite da vassajt.com zamenite pravim domenom.

Onda, isproveravajte naslovnu i par unutrašnjih stranica, da vidite da li redirekcija radi kako treba, da li browser prikazuje ispravnu SSL ikonicu, i da li addon domene rade po starom.

Šta generacije od 35-54 godina, gledaju na Youtube

Digitalna agencija Pixability, na osnovu svog istraživanja, tvrdi da ljudi od 35 do 54 godina, takozvana generacija X, pregleda 1.5 milijardu videa dnevno na Youtube. Justine Bloome, u agenciji Carat, zadužena za strategiju i inovaciju, iz podataka od Pixability i Ipsosa napravila je detaljniji pregled ponašanja ovih generacija na Youtube. Inače, Justine svakodnevno sarađuje sa MasterCard, General Motors, Disney, Procter & Gamble i drugim velikim kompanijama na njihovom povezivanju sa generacijom X.

genx Youtube istrazivanje

Nostalgija

75% njih najčešće gleda video snimke koji su vezani za prošle događaje, ljude, …

  • Video sa muzikom ili ljudima iz prošlosti (Generacija 5 Dolazim za 5 minuta)
  • Video sa snimcima emisija, serija, filmova, iz prošlosti (Vlak u snijegu)
  • Reklame iz prošlosti (reklame 80-tih)

Želja da budu u toku

68% ove generacije želi da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima, bilo da su u pitanju vesti ili novosti iz pop-kulture.
Definisane su 3 grupe razloga za to:

  • Želja da budu u toku sa svetom u kom im odrastaju deca
  • Želja da se povežu sa novom generacijom
  • Da jednostavno budu u toku sa aktuelnim dešavanjima

Uradi sam

73% gleda redovno „uradi sam“ (Do It Yourself) video

  • Popravke u kući
  • Kuvari, recepti
  • Korišćenje i popravka tehnologije
  • Umetničke radinosti
  • Lepota i zdravlje

Zašto je ovo važno za firme i brendove? Zato što 75% pripadnika ove generacije pregleda bar jedan video na Youtube mesečno. Zato što je 64% njih kupilo proizvod ili uslugu koju su videli na Youtube.