Otvorena je pozicija za asistenta/asistentkinju u našoj agenciji. Posao je na pola radnog vremena, rad iz kancelarije. Probni rad (plaćen) 3 meseca.

Neophodno:

• Znanje engleskog jezika (pisanje).
• Korišćenje društvenih mreža (Facebook, Instagram, Youtube, …).
• Snalaženje na internetu i računaru uopšte.
• Word, Excel.
• Sistematičnost.
• Kreativnost.
• Organizacione sposobnosti.
• Odgovornost.

Poželjno:

• Korišćenje Wikipedia.
• Powerpoint.
• Poznavanje neke blog platforme.

CV sa motivacionim pismom poslati na mejl posao @ neparno10.com

PDF fajlovi mogu biti obimni i sadržati cele studije, knjige, duge radove. U tom slučaju, ljudi ih često pregledaju na svojim desktop uređajima, laptopu, … Međutim, česta je pojava i da se pravi manji PDF dokumenat od nekoliko stranica koji se deli ili preko društvenih mreža ili preko mejla. Tada posetioci najčešće koriste mobilne telefone za pregled fajla. I ukoliko PDF nije čitljiv na malom ekranu, odustaje se i gubite publiku.

Firme i pojedinci domen za web sajt najčešće registruju na po godinu dana. I svake godine obnavljaju registraciju. Međutim, nekima je lakše da ne razmišljaju o tome, pa domen registruju i na duži period. na dve, tri godine, 5, ili čak na 10. Ako se odlučite na to, prvo pitanje koje vam pada na pamet je „na koliko dugo mogu registrovati domen“.

Odgovor na ovo pitanje je, kao i najčešće – zavisi. Zavisi od tipa domena koji registrujete. Ako je to .com, net, org ili pak .rs, najduži period za registraciju je 10 godina unapred. To važi i za veliku većinu drugih domena, odnosno, da budemo precizniji – TLD i ccTLD. Međutim, ima država koje ne dozvoljavaju registraciju na ovako dug period za svoje domene.

Danski sajtovi – .dk domen, može se registrovati najduže na 5 godina.

Nemački .de na najduže 2 godine.

A ovih nekoliko država dozvoljavaju registraciju samo na 1 godinu:
Belgija .be
Litvanija .lt
Holandija .nl
Austrija .at
Letonija .lv

Jeste li čuli za WCAG? To je skraćenica za The Web Content Accessibility Guidelines, niz pravila usmerena web developerima sa ciljem da se svima omogući korišćenje web stranica. Recimo, slepe i slabovide osobe često koriste softvere, dodatke u browserima, koji im mogu čitati tekst sa stranica. kada softver naiđe na sliku, on pročita ALT tag. Ukoliko nemate ALT tagove na slikama, uskratili ste informaciju takvoj osobi da sazna šta je na slici.