Tačka na kraju kratke poruke: psihološki efekat interpunkcije na bilbordima i plakatima
Dok se vozimo gradom, čekamo na semaforu ili prolazimo pored stajališta, oko nam za nekoliko sekundi pređe preko desetina poruka. Najveći broj njih je kratak: dve, tri, najviše pet reči. “Samo uradi.” “Misli drugačije.” “Ukus leta.” Između tih poruka postoji jedna gotovo nevidljiva razlika koju svesno retko registrujemo, a to je tačka na kraju.
Neki slogani je imaju, neki ne. Na prvi pogled deluje kao stvar pravopisa ili ličnog ukusa dizajnera. Ipak, isti niz reči sa tačkom i bez nje ne zvuči isto. “Bolji ukus” deluje kao etiketa ili opis. “Bolji ukus.” deluje kao tvrdnja iza koje neko stoji. Tačka poruku zatvara, spušta joj intonaciju i daje joj težinu.
Zanimljivo je da tačka na bilbordu u srpskom kontekstu predstavlja odstupanje od norme. Po pravopisu se iza naslova tačka ne piše, a slogan na plakatu funkcioniše upravo kao naslov. Kada je autor ipak stavi, to je svestan izbor, a svestan izbor u komunikaciji uvek nosi značenje. Ovaj rad istražuje kakvo je to značenje, zašto ga čitaoci prepoznaju i kakav efekat ima na doživljaj poruke i brenda.
(more…)