Povratak u budućnost i pametni auto

Odgledao sam danas intervju koji je Nedeljko Kojić uradio sa Zoranom Stanojevićem, za emisiju Svitanje. Odličan intervju o novim tehnologijama i susretanju novinarske profesije sa njima, o odnosu televizije i interneta, mobilnim tehnologijama i razmišljanjima u kom pravcu sve to ide.

U jednom delu razgovora, gospodin Stanojević je naveo primer mogućeg scenarija vezan za internet stvari („internet of things“). Radnja se dešava nekih desetak godina u budućnosti. Vozite pametan auto, na putu ste. Pojavi se problem, sa uljem ili nečim što bi trebalo uskoro da reši mehaničar. Kompjuter koji je deo automobila, traži najbliži auto servis, kontaktira ga, obaveštava o vrsti problema. Majstor u servisu priprema sve što je neophodno i očekuje vas. Auto vas obaveštava o tome, ili čak i ne, već u trenutku kada ste blizi servisa vas obaveštava da svratite do njih. Ili čak i sam skreće sa glavnog puta i odvozi vas u servis. Majstori rešavaju kvar, vi odlazite dalje sa ispravnim autom, svi srećni i zadovoljni.

Obzirom da u emisiji nije bilo osvrta na negativne strane ovakvog razvoja „internet stvari“ i „pametnih tehnologija“, osetio sam potrebu da napišem svoje zapažanje u obliku ovog blog posta. IT je moja profesija ali i hobi, i nešto što volim. Ali pravac u kojem se ide sa pametnim tehologijama i pogotovu sa „internet of things“ mi jednostavno govori da se lako može desiti da se pretera. Vezano za ovu opisanu situaciju, šta ako vozač zna sam da popravi kvar? Ili ako nema para trenutno pa bi odložio popravku za sutra ili za nedelju dana? Šta ako vozač poznaje automehaničara koji nije baš najbliži, niti je usput, ali preferira njega? Šta ako poznaje još boljeg mehaničara koji je možda i najbliži ali ga nema u Google mapama? Gomila drugih situacija je moguća, i mislim da ostavljanje na volju „pametnom“ automobilu ili bilo kojem drugom uređaju nije najpametnije rešenje. Možda ukoliko sve to ostane u formi sugestija korisniku, upozorenja, ali primećuje se da se lagano klizi u to da „pametne stvari“ misle umesto nas, te da se ide ka tome da one u određenoj meri vladaju nama, umesto da mi vladamo njima. Da ne uključujemo sada i povezanost automobila sa vašim bankovnim računom, što će sigurno biti jedna od opcija koja nas čeka, pa da tom servisu i ne moramo da dajemo keš, već će internet sam prebaciti sredstva sa našeg računa na račun servisa.

U jednoj epizodi popularne serije Silicone Valley, opisana je situacija gde pametni driverless auto dovodi u velike neprilike svog putnika. To jeste samo TV serija ali i poziv na oprez. Evo te scene:

I na kraju, da preporučim navedenu emisiju, uz sve pohvale i voditelju i gostu:

Bili smo na Internet konferenciji u Šapcu

Pre par dana, deo tima Neparno 10 prisustvovao je konferenciji o internet poslovanju „Šabac Link“ koja se održala prvi put u Šapcu. Prijatno osveženje, sve više IT konferencija i van Beograda, Niša i Novog Sada.

Sabaclink internet konferencija

Jelena Jovanović, iz Privredne Komore Srbije, iznela je niz statističkih podataka o IT sceni u Srbiji. Zadnjih nekoliko godina, očigledan je porast u ovoj sferi privrede. Iako je u ukupnom obrtu još uvek 2/3 vezano za hardver, a samo 1/3 čine usluge, rast je očigledan. Porast vezan za internet prodaju (kako broj prodatih artikala onlajn, tako i ukupna suma) je konstantan. Iznost prosečne kupovine u 2016 je pao u odnosu na 2015, ali to se može objasniti time da se veći broj robe niže pojedinačne vrednosti, kupovao preko interneta.

Puno toga zanimljivog i od Peđe Milićevića iz RNIDS. O pravnom aspektu internet poslovanja, a tu je dosta specifičnosti u Srbiji u odnosu na Ameriku i zapadnu Evropu, govorio je Žarko Ptiček, pravnik specijalizovan za oblast IT-a. Marko Rizovski iz Unicredit banke, koncentrisao se na bankarske transakcije, onlajn uplate, kartice koje funkcionišu na internetu. Čuli smo iskustva BEX kurirske službe, procesu rada i oblicima njihove saradnje sa online prodavnicama, od Marije Matić, marketing menadžera.

Konkretno iz ugla struke, ostavljeno je za kraj. Saša Kasapić, konsultant za SEO optimizaciju i Zoran Jovanović, sertifikovani konsultant za razvoj MSPP u oblasti internet marketinga i prodaje. Saša Kasapić je, gađajući suštinu SEO optimizacije, optimizovanje sajta za posetioce, pa samim tim i za Google, objasnio je najvažnije delove dobre optimizacije, uputio na nekoliko najvažnijih alata. U njegovom odgovoru na pitanje iz publike, čuli smo istinu koju početnici u ovom poslu često zaboravljaju – ukoliko ne naučite dobro on-page i on-site SEO, nikakav plugin, addon ili bilo kakva automatizacija vam neće pomoći.

Zoran Jovanović se zadržao na oglašavanju, Adwords ali i Facebook marketingu. Tema je delimično bila vezana za održavanje Facebook stranica, ali uglavnom za reklamiranje i bustovanje postova na toj mreži. Kroz konkretne primere je na zanimljiv način uveo učesnike konferencije u svet online oglašavanja.

Kako podesiti HTTP na HTTPS u WordPressu

Trend koji je vezan i za SEO optimizaciju, naročito za online prodavnice, forume i sve sajtove koji imaju logovanje i potrebu za jačom sigurnošću, je da se zakupljuje SSL sertifikat i prelazi sa HTTP na HTTPS protokol. Nove adrese (URL-ovi) sve češće počinju sa https:// umesto starog http://
Kada kupite SSL sertifikat i vaša hosting firma ga podesi na serveru, potrebno je sa vaše strane uraditi još par stvari. Evo objašnjenja kako i šta odraditi ukoliko vam se sajt nalazi na WordPress platformi.

Kako podesiti HTTPS redirekciju

Često se dešava da su vam slike koje ste aploudovali u WP, i neke adrese upisivali direktno u postove i stranice, ostale sa starim protokolom. To se rešava uz pomoć Velvet Blues Update URLs plagina. Instalirajte ga i podesite da jednostavno prebaci sve http://vasdomen u https://vasdomen.

Dalje, neke od slika i linkova se možda nalaze direktno u temi, a koriste apsolutne URL-ove umesto relativnih. Potrebno je proći kroz temu i ispraviti sve njih.

I na kraju, podešavanje 301 redirekcije u htaccess fajlu. Vaš htaccess fajl, kada je wordpress u pitanju, obično počinje ovim kodom:

# BEGIN WordPress

RewriteEngine On
RewriteBase /
RewriteRule ^index\.php$ – [L]
RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-f
RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-d
RewriteRule . /index.php [L]

# END WordPress

Ovo nema univerzalno podešavanje, već zavisi od toga da li se u hosting paketu nalazi samo vaš jedan sajt ili imate i addon domene. Ukoliko je samo jedan sajt u pitanju, ispod RewriteEngine On samo dodajte:

RewriteCond %{HTTPS} off
RewriteRule ^(.*)$ https://%{HTTP_HOST}%{REQUEST_URI} [L,R=301]

Međutim, ukoliko imate i addon domene, a uradite ovo gore navedeno, vaš sajt će biti preusmeren na HTTPS ali će server i sve ostale pod-sajtove pokušavati da preusmeri na HTTPS iako nemaju SSL sertifikat i doći će do problema. Zato u tom slučaju, ne treba dodati isti kod već ovakav:

RewriteCond %{HTTP_HOST} ^(www\.)?vassajt.com$
RewriteCond %{HTTPS} off
RewriteRule ^ https://www.vassajt.com%{REQUEST_URI} [NC,L,R]

Naravno, ne zaboravite da vassajt.com zamenite pravim domenom.

Onda, isproveravajte naslovnu i par unutrašnjih stranica, da vidite da li redirekcija radi kako treba, da li browser prikazuje ispravnu SSL ikonicu, i da li addon domene rade po starom.